Duhovne svečanosti Raška

Duhovne svečanosti Raška, od 15.08 do 19.08.2024 godine od 19h.

Na prvoj adresi — Uloga Raških duhovnih svečanosti u pozicioniranju grada na kulturnoj i turističkoj mapi Srbije i regiona

„Svaki grad ima svoj ritam, svaki je po nečemu prepoznatljiv i jedinstven, svaki je na određeni način udoban za svoje žitelje i zbog nečega primamljiv za goste.“ Ovo je citat iz knjige „Uzbudljivi gradovi“, Grega Ričardsa i Roberta Palmera u kojoj autori na primerima evropskih prestonica kulture objašnjavaju koliko su kulturne manifestacije i kulturno nasleđe dobar način da grad stvori identitet i da se razvija. S tim u vezi, dragi prijatelji, reći ću nekoliko reči o Raškim duhovnim svečanostima. O tome koliko su važne za kulturu, turizam i život našeg grada, uopšte.

Zašto sam ovaj tekst nazvao „Na prvoj adresi“, parafrazirajući jedan od naših slogana od pre nekoliko godina. Zato što je pojam „Raška“ u civilizacijskom smislu jedan od najvažnijih pojmova našeg jezika i predstavlja prvu adresu, odnosno, rodno mesto naše državnosti, jezika i kulture.

Duboko verujem u onu latinsku izreku „nomen est omen“ – dakle, ime je znak, sudbina, karakter, duh.

Taj duh je premostio vreme od vizantije i antike do renesanse, stvorio najlepše zadužbine koje danas pripadaju svetskoj kulturnoj baštini i najznačajnije ličnosti srpskog srednjeg veka. Ovaj duh je stvorio je i savremenu Rašku i njene velike pojedince. Stvorio je i Raške duhovne svečanosti. Zbog toga, baviti se kulturom u Raški ima posebnu težinu, značaj i obavezu. Ali i veliki izazov i i inspiraciju.

Raške duhovne svečanosti već 27 godina predstavljaju kulturni događaj sezone u našem gradu, istinski praznik kulture i umetnosti. Organizatori manifestacije su Centar za kulturu „Gradac“ i Turistička organizacija Raška, pod pokroviteljstvom opštine Raška. Od samog početka negujemo kolažni koncept bez uskog profilisanja programa i podstičemo kreativnost, slobodu izražavanja, multikulturalnost i demokratski duh, u istinskom smislu te reči.

Na Svečanostima obeležavamo značajne datume i jubileje, podsećamo na važne ljude i civilizacijski vredne događaje, predstavljamo dobre knjige i filmove, priređujemo koncerte kvalitetnih izvođača raznih muzičkih žanrova i vrhunske pozorišne predstave, upoznajemo publiku sa novim naučnim dostignućima, razgovaramo o kulturnim fenomenima našeg vremena. Od 2000. godine na Raškim duhovnim svečanostima se dodeljuje priznanje „Stefan Prvovenčani“ za izuzetan doprinos nacionalnoj kulturi, a od 2002. sastavni deo festivala je i Međunarodna likovna kolonija „Akademija Jelena Anžujska“. U proteklih 27 godina na našem festivalu publika je videla preko 400 programa sa više od 1000 učesnika. Ponosni smo na kulturnu toleranciju, na goste iz regiona, Evrope i sveta, na članstvo u Evropskoj asocijaciji umetničkih festivala, na brojnu publiku svih generacija i na reputaciju jednog od najznačajnijih kulturnih festivala u zemlji.

Naravno, sve to se nije desilo preko noći. Bilo je potrebno dosta vremena da se stekne iskustvo, poverenje kulturne javnosti, dostigne visok nivo kvaliteta i izgradi prepoznatljivost festivala. Potrebni su i pravi ljudi u organizaciji, originalne ideje, stabilan izvor finansiranja i podrška lokalne zajednice. Takođe, važno je i uključiti sve prednosti koje određena sredina ima – kulturno-istorijsko nasleđe, turističke potencijale i ljude po kojima se prepoznaje i koji je definišu.

Naravno, preduslov svega je kvalitetan i raznovrstan program festivala. Velika imena, aktuelne teme, ali i novi ljudi i originalni sadržaji koji će biti ekskluzivno predstavljeni na našoj manifestaciji. Nekoliko primera iz ovogodišnjeg programa najbolje će ilustrovati ovo o čemu govorim.

Na Svečanostima ove godine videli smo izložbu čuvenog rok fotografa Brajana Rašića, slušali razgovor doktora Siniše Jelušića i Bojana Munjina na temu „Gde je Bog kad je teško“, predstavili monografiju beogradskog Džez festivala Voje Pantića i knjigu eseja Nebojše Bradića, Put do pozorišta, koja je izašla u našoj produkciji. Uživali smo u koncertima Stefana Milenkovića, Matije Dedića i italijanskog gitarskog kvarteta „40 fingers“. Divili se mudrosti i iskustvu Milisava Savića, Vladimira Pištala i Đorđa Matića. Predstavili srpskoj kulturnoj javnosti sjajan dvojac Zavičajnog muzeja iz Poreča, direktorku Elenu Uljančić i kustosa Gaetana Benčića. Na tragu kraljice Jelene koja je u manastiru Gradac spojila istočnu i zapadnu tradiciju, Gaetano Benčić, etnički Italijan iz Istre, održao je u manastirskoj crkvi nezaboravno predavanje na temu „Od Jadrana do Raške – sakralna arhitektura Hrvata i Srba u 12. i 13. veku.“ Ovo je samo deo ovogodišnjeg programa iz kojeg se vidi osnovna ideja Raških duhovnih svečanosti, a to je kreativni susret različitosti. Različitih ljudi i ideja koje stvaraju nove kulturne vrednosti.

A jedna vrednost je konstanta našeg festivala od samog početka. Čovek koji je Rašku u svojim delima, još krajem šezdesetih godina prošlog veka, upisao na književnu mapu Srbije i nastavio da iz nje crpi inspiraciju stalno joj se vraćajući – Milisav Savić. Svakako jedan od najvećih pisaca koje naša zemlja danas ima, Milisav je pravi kulturni brend savremene Raške i personifikacije Raške kakvu želimo da prikažemo svetu. Obrazovane, tolerantne, kosmopolitske, šmekerske.

Njegova knjiga „Dolina srpskih kraljeva“ od ključnog je značaja za kulturni turizam našeg kraja, ali i za popularizaciju samih Svečanosti. Već nekoliko godina za vreme trajanja festivala, organizujemo novinarsku turističku turu „Dolinom srpskih kraljeva“. Domaćin i vodič novinarima kulturnih i turističkih redakcija naših najznačajnijih medija je sam autor koji ih na svoj način upoznaje sa bogatim kulturnim nasleđem ovog jedinstvenog prostora – od Žiče do Sopoćana. Takođe, posebne ture se organizuju i za učesnike programa festivala. Veliki broj novinskih tekstova i objava na različitim portalima, koji su nastali na ovoj turi, najbolja su preporuka za dolazak u Rašku i na Raške duhovne svečanosti. A zahvaljujući tome šta su na Svečanostima videli i doživeli, najveći promoteri našeg festivala su sami učesnici.

U toj i takvoj atmosferi, profiliše se i verna publika Raških duhovnih svečanosti. Publika koja svoje odmore prilagođava datumima festivala i koja dolazi iz raznih krajeva naše zemlje, ali i iz Nemačke, Švajcarske, Rusije, Italije, Kanade…

Zato je svaka godina nov izazov, nova inspiracija i nova želja da budemo još bolji, interesantniji i originalniji.

Ove godine pokrenuli smo i posebnu ediciju posvećenu Raškim duhovnim svečanostima. Edicija koju je otvarila knjiga Nebojše Bradića, Put do pozorišta, zamišljena je kao svojevrsno ogledalo Raških duhovnih svečanosti, kao najbolji reprezent svega što godinama radimo. U njoj ćemo objavljivati najznačajnija imena naše kulture koja su na različite načine doprinela da naš festival bude ovakav kakav je danas.

Dragi prijatelji, želim da vas pozovem da posetite Rašku i da se uverite u sve što je ovde rečeno. Da proverite zašto je manastir Gradac kolevka ženske emancipacije i šta je radila kraljica Jelena Anžujska dok je u Evropi harala inkvizicija, da vidite gde je rođena Milunka Savić, najveća heroina Prvog svetskog rata i posetite njenu memorijalnu sobu, da upoznate Kopaonik, Goliju i Jošaničku Banju. I naravno da budete na Raškim duhovnim svečanostima gde je kultura mera svih stvari.

Završiću rečima našeg prošlogodišnjeg gosta, pisca Đorđa Matića, izgovorenim za jedan dnevni list na pitanje šta za njega znači poseta Raški.

„Za nekoga ko je tolike godine iz daljine sanjario i sanjao o svojoj kulturi, a ja se osjećam pripadnikom i hrvatske i srpske kulture nužno – poziv tih fantastičnih ljudi iz organizacije Duhovnih svečanosti da učestvujem bio je kao nagrada za godine čekanja. Raška je kao dar, kao ispunjenje snova. Ja sam došao, kao što neki vjernici hodočaste u Jeruzalem ili u Meku, i meni su ovi krajevi i mjesta u kojima nikad nisam bio – Studenica, Sopoćani, Gradac, Đurđevi stupovi – vlastito, kulturno i duhovno hodočašće. Iskustvo neuporedivo s bilo čime.“

Nikša Barlov, umetnički direktor Raških duhovnih svečanosti